Žene u istraživanju i razvoju čine oko polovine ukupne istraživačke baze, a to je osnova na kojoj se može graditi i veća vidljivost, i brži napredak, i veći uticaj u oblastima koje danas određuju tehnološki i ekonomski tempo.
Ipak, najzanimljiviji deo priče nije u tome da li žene „mogu“ u nauku, jer to je već dokazano, nego gde je njihov potencijal još nedovoljno iskorišćen. Posebno u delovima nauke i privrede gde se najviše ulaže, gde su najveće plate, najveći projekti i najveća moć odlučivanja. Tu se ne radi o nedostatku kapaciteta, već o raspodeli prilika. Međunarodni dan žena i devojaka u nauci obeležava se 11. februara, kao podsetnik da bez njihovog znanja i rada nema ozbiljnog napretka.
Brojke su dobre, a još bolja je poruka iza njih
Podaci zasnovani na statistici Eurostata, pokazuju da žene čine oko 41 odsto naučnika i inženjera na nivou Evrope, ali i da je razlika između sektora velika. U uslugama je udeo žena viši, dok je u proizvodnji znatno niži. Za Srbiju se u istom pregledu pominje da je udeo žena naučnica i inženjerki oko 42 odsto u Centralnoj Srbiji i oko 41,6 odsto u Vojvodini. To je stabilna osnova i signal da imamo široku bazu znanja.
U prevodu, Srbija ima realan potencijal da bude zemlja u kojoj se više ne priča o „ženi u laboratoriji“ kao o nečemu neobičnom, već o standardu. To je važna razlika, jer društva koja imaju veliku bazu talenata u STEM-u lakše prave iskorak u inovacijama, digitalizaciji i industriji sa većom dodatom vrednošću.
Sledeći korak je vidljivost, napredovanje i inženjering koji je otvoren svima
Najveći prostor za rast je u poljima koja nose budućnost. Inženjerstvo, tehnologija, proizvodnja, industrijska istraživanja, primena nauke u realnom sektoru. Tu se još uvek vidi razlika, ne zato što žene ne ulaze, nego zato što te oblasti imaju specifičnu kulturu rada, ponekad rigidnije karijerne staze i manje fleksibilnosti. Rezultat je da deo talenata ode u druge sektore, ili ostane u pozicijama gde se radi mnogo, a odlučuje malo.
Afirmativan pomak se ne dobija parolom, već sistemom koji ubrzava karijere. To znači više mentorstva i mreža podrške, transparentnije napredovanje, aktivno uključivanje žena u vođenje projekata i budžeta, kao i vidljivost rezultata, ne samo biografija. Kad se ti uslovi sklope, žene u nauci ne „dokazuju“ da pripadaju, nego jednostavno rade ono što već rade, ali sa više prostora i uticaja.
Ovo je i poslovna tema, ne samo društvena. Zemlja koja pamet koristi polovinom kapaciteta, zaostaje. Zemlja koja podigne ženski talenat u STEM-u na nivo pune vidljivosti i pune odgovornosti, dobija brži razvoj, bolje industrije i otpornije institucije. U tom smislu, priča o ženama u nauci u Srbiji nije priča o borbi da se uđe, nego priča o tome kako da se ono što već postoji podigne na sledeći nivo.
